Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević uručio je danas 74 rešenja i ugovora za finansiranje projekata od značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti AP Vojvodine za projektni ciklus 2021‒2024. godine.
Za novi četvorogodišnji ciklus naučnoistraživačkih projekata, samo za ovu godinu, izdvojeno je 70 miliona dinara. Na Konkurs su se javile ukupno 24 naučnoistraživačke organizacije sa 171 predlogom projekata. Nakon evaluacije i bodovanja od strane stručnih komisija, odlučeno je da 74 projekta budu finansirana naredne 4 godine.
Pozdravljajući rukovodioce projekata sekretar Milošević je istakao da možemo biti ponosni kakav potencijal imamo u svim naučnim oblastima i da nije slučajno što smo se vratili na Šangajsku listu i unapredili naučnu delatnost u proseku, po istraživaču.
„Možemo da budemo bolji i zato smo ohrabrili sve one istraživače koji stvaraju i koji će svojoj akademskoj zajednici podariti još jednu važnu identifikacionu kartu, jer ako niste vidljivi u naučnim časopisima, teško da možete govoriti da ste deo neke šire naučne zajednice. Siguran sam da u godišnjoj produkciji od 1.500 radova na SCI listi, možemo doprineti bar 10 posto poboljšanju tog broja“, kazao je sekretar Milošević i dodao da je posebno ponosan na činjenicu da od 74 projekta, 42 projekta vode naučnice.
„Od 531 istraživača u timovima, čak 301 su naučnice, a 230 čine naučnici. Ove naučnice su svojom naučnom produkcijom odredile svu moguću politiku o rodnim identitetima i ravnopravnosti i pokazale da su odavno uzele sudbinu u svoje ruke“, naglasio je sekretar Milošević.
Prema rečima prof. dr Stevana Stankovskog, člana Stručne komisije iz tehničkih nauka, vojvođanska akademska zajednica ima privilegiju koja se ogleda u članu 105. Zakona o nauci, koji između ostalog predviđa da i AP Vojvodina može finansirati naučnoistraživački rad, što u prethodnoj verziji ovog Zakona nije bilo eksplicitno napisano.
„Koristim ovu priliku da se zahvalim sekretaru Miloševiću, kao i celom Sekretarijatu koji je uspeo da utiče na to da se ispravi prethodna verzija Zakona“, rekao je Stankovski i dodao da veruje da će za četiri godine rezultat većine dugoročnih projekata biti da u Kampusu Univerziteta u Novom Sadu može da se čuje žamor različitih jezika istraživača, koji će zahvaljujući ovim projektima, nastaviti svoj istraživački rad na Univerzitetu u Novom Sadu.
Rukovodilac jednog od projekta dr Vanja Šeregelj istakla je da veruje svakom naučniku, a naročito mladim istraživačima, koji kroz svet nauke koračaju malim koracima.
„Ovakve vrste projekata su vetar u leđa mladim istraživačima i veoma su značajne za dalji rad i stvaranje novih ideja“, zaključila je dr Šeregelj.
Programi naučnih istraživanja realizuju se kroz naučnoistraživačke aktivnosti u okviru projekata iz osam naučnih oblasti. U novom četvorogodišnjem ciklusu finansirano je 9 projekata iz tehničkih nauka, 10 iz prirodno-matematičkih nauka, 14 iz medicinskih nauka, 9 iz društveno-humanističkih nauka, 7 iz tehnoloških nauka, 10 iz pravnih i ekonomskih nauka i 5 iz sportskih nauka.
