Nasilje nad ženama i dalje predstavlja jedno od najrasprostranjenijih i najtežih kršenja ljudskih prava, na šta upozoravaju najnovije procene Svetske zdravstvene organizacije da je skoro svaka treća žena – oko 840 miliona širom sveta, tokom života preživela partnersko ili seksualno nasilje, a taj broj se od 2000. godine gotovo ne menja. Samo u poslednjih 12 meseci, 316 miliona žena, odnosno 11% starijih od 15 godina, bilo je izloženo fizičkom ili seksualnom nasilju od strane intimnog partnera. Napredak je izuzetno spor i iznosi svega 0,2% godišnje u poslednje dve decenije.
Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembar, prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i napore koji se preduzimaju za njegovo uklanjanje i stvaranje uslova za bezbedan život svih žena i svih osoba koje su preživele nasilje u porodici.
U okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja traje od 25. novembra do 10. decembra, širom sveta se sprovode aktivnosti koje doprinose sprečavanju i suzbijanju nasilja.
Razvoj tehnologije doneo je i nove oblike zlostavljanja, digitalno nasilje, koje postaje jedan od najčešćih načina napada na žene. Ono služi da utiša, zastraši i diskredituje žene u javnom prostoru. Najviše su izložene novinarke, aktivistkinje, političarke, kao i devojčice i mlade žene aktivne na internetu.
„UJEDINIMO SE da zaustavimo digitalno nasilje nad ženama i devojčicama“ tema je ovogodišnje globalne kampanje jer:
- broj prijava kontinuirano raste,
• postojeći zakoni nedovoljno štite žrtve ili se nedovoljno primenjuju,
• mehanizmi brze reakcije i podrške nisu dovoljno razvijeni,
• tehnološke platforme često izbegavaju odgovornost,
• zloupotreba veštačke inteligencije nosi nove rizike i teža kršenja prava.
Oblici digitalnog nasilja mogu da obuhvate:
- neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja
• seksualno uznemiravanje na internetu
• pretnje, trolovanje i govor mržnje
• „deepfake“ pornografiju
• zloupotrebu ličnih podataka, praćenje i lažno predstavljanje
Za efikasno sprečavanje i suzbijanje digitalnog nasilja neophodan je multidisciplinarni pristup i pravni okvir koji će jasno prepoznati i inkriminisati sve oblike nasilja u digitalnoj sferi i obezbediti njihovu sankciju. Žrtvama digitalnog nasilja treba obezbediti dostupne usluge podrške, a takođe su potrebne kampanje podizanja svesti koje će omogućiti prepoznavanje, razumevanje i ukazivanje na rasprostranjenost i štetnost digitalnog nasilja.
Pokrajinski ombudsman podseća da državni organi imaju obavezu da sprečavaju i sankcionišu nasilje nad ženama, i da je zaštita žrtava delotvorna samo kada je institucionalno povezana i dosledno primenjena. Zbog toga već 20 godina koordinira rad Mreže „Život bez nasilja“, sa ciljem jačanja saradnje i koordinacije institucija i efikasnije primene zakona. Mreža okuplja institucije u AP Vojvodini koje se bave zaštitom od porodičnog i rodno zasnovanog nasilja (centre za socijalni rad, pravosudne organe, policiju, zdravstvene i obrazovne ustanove, pokrajinske institucije i druge aktere sistema zaštite).
Mreža „Život bez nasilja“ pridružuje se globalnoj inicijativi UNiTE i poziva institucije, organizacije i građane da doprinesu sprečavanju digitalnog i svakog drugog oblika nasilja nad ženama i devojčicama.