Нова зграда Института Биосенс у Новом Саду свечано је данас отворена у присуству Европске комесарке за иновације, истраживање, културу, образовање и младе Марије Габријел, премијерке Србије Ане Брнабић, као и великог броја високих званичника Владе Републике Србије и Покрајинске владе и представника дипломатског кора.
Захваљујући суфинансирању ЕУ, нови капацитети и високософистицирана опрема омогућиће јачање научног потенцијала Института и трансформацију у Европски центар изврсности, способан да спроводи најнапредније пројекте примењиве на светском нивоу.
„Биосенсе показује да су пољопривреда и биотехнологија суштински сектор нашег свакодневног живота. Са новим начином иновација можемо боље да повежемо науку са иновацијама и образовањем, а све то кроз Центар за изврсност, лидерску улогу и таленат“, рекла је на отварању комесарка Габријел.
Са специфичним антивибрационим карактеристикама, ово је прва зграда ове врсте икада изграђена у Србији која омогућава примену високо осетљиве опреме за развој сензора, микро и нано технологија. Биосенс представља једини европски центар изврсности ван ЕУ, истакла је премијерка Брнабић.
„Дигитална пољопривреда је синергија између технологије и пољопривреде, оно што је неопходно у времену климатских изазова како бисмо обезбедили да пољопривреда буде одржива, да даје боље резултате и да ми као држава, уз помоћ науке и научних института, дамо адекватну подршку нашим пољопривредницима како би били конкурентни у будућности“, изјавила је Ана Брнабић.
ЕУ финансира Институт Биосенс преко пројекта АНТАРЕС грантом у вредности од 14 милиона евра из програма „Ширење изврсности и проширење учешћа“ Хоризонта 2020. Влада Србије је допринела са још 20 милиона евра, који су делом обезбеђени кроз повољан кредит Европске инвестиционе банке од 18 милиона евра. Овај износ посвећен је развоју истраживачке инфраструктуре попут нове зграде Института и најсавременије научне опреме.
АНТАРЕС је омогућио Институту Биосенс да расте са само 50 запослених на почетку пројекта на преко 140 запослених у овом тренутку, од којих више од 50 има докторску диплому. До сада директно финансирао 37 нових радних места, са још 15 позиција које се очекују до краја пројекта. Значајно је ојачао научни капацитет Института, што је резултирало 36 нових Хоризон пројеката, 22 друга међународна пројекта, 9 индустријских и 38 националних пројеката, са укупним приходом од око 20,5 милиона евра.
„Србија је данас препозната као научна дестинација, на конкурсе које објављујемо јављају се врхунски истраживачи из целог света. Студенти у Србији данас бирају смерове како би се лакше запослили у Институту Биосенс и како би своје научне каријере градили у својој земљи. То су огромни резултати“, поручила је Весна Бенгин, са пројекта АНТАРЕС.
Захваљујући овим напредним објектима, укључујући између осталог и најсавременију чисту собу, Институт привлачи врхунске таленте из целог света. Они ће имати јединствену прилику да осмисле одржива и дигитализована решења за пољопривреду, од суштинског значаја за решавање климатских изазова, ресурса и несташице хране.
Изградња објекта овог истраживачко-развојног центра за информационе технологије биосистема започета је пре две године у склопу новосадског универзитета, а идеја је да привуче не само нове компаније, већ и наше научнике из иностранства, који ће се уверити да се истраживања раде на светском нивоу.
Биосенс је европски центар изврсности, а у новој згради ће 250 научника радити у најсавременијим лабораторијама у области биотехнологије и нанотехнологије, док је део простора планиран и за стартап компаније у виду простора за акцелератор.
Планирано је да уз приземље овај објекат има шест спратова, а у свом језгру ће имати гумене носаче који омогућавају одсуство спољних вибрација.
Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић симболично је поклонио проф. др Владимиру Црнојевићу, директору Института, заштитни шлем који је носио на постављању каменца темељца зграде Института.
