Спомен-биста Момчила Тапавице, архитекте, спортисте и освајача бронзане медаље у тенису на првим модерним Олимпијским играма у Атини 1896. године, откривена је данас код Факултета спорта и физичког васпитања. Матица српска је расписала јавни конкурс за израду идејног решења спомен-бисте Момчила Тапавице, на којем је прва награда додељена Луки Кулићу, а како је речено, његово дело карактеришу префињено кубистичко разламање површине извајаног лика и специфични ефекти везани за преламање светлости, те представља креативни допринос српској споменичкој култури, не само у Новом Саду него и знатно шире.
Присутнима су се обратили градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић, председник Матице српске проф. др Драган Станић и председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић.
„У Новом Саду се негује култура сећања и на тешке дане, али и на светле тренутке. Имали смо период када је та култура замрла, када нисмо смели да подижемо споменике и причамо о успешним људима, што показује да, нажалост, некада нисмо били довољно одговорни. Момчило Тапавица је био једна контроверзна личност у позитивном смислу, није био само вишебојац у спорту, већ и у животу, излазио је из пораза увек јачи, незадржив, несaломив. Где год је био, доносио је културу ових простора, а и када се борио под заставом друге државе, знао је ком народу припада. Ова олимпијска застава је привилегија за Нови Сад и обавезује нас да још више улажемо у спорт, да још више бринемо о младима, а нека овај догађај буде добар увод за Олимпијаду и Параолимпијске игре и да наши спортисти донесу медаље“, нагласио је градоначелник Вучевић.
Обраћајући се присутнима, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић нагласио је да је Тапавица једини архитекта са олимпијским одличјем, кога су хроничари описивали као слободног човека који је живео мимо света.
„Важно је истаћи да је био Србин, а исто тако и такмичар Угарске. Кршио је друштвене конвенције, шармирајући, али и ужасавајући своје савременике. Реч је о човеку који је опонирао краљу Николи, а извињавао се Матици српској, чији је био стипендиста и архитекта. Жустар и врло директан речима, али и другим аргументима према опонентима, чак и према пријатељима, што је једном приликом осетио и Иван Мештровић“, рекао је Милошевић описујући Тапавицу. Секретар је додао да је он био маркантна појава Новог Сада, Црне Горе, Италије, Марока и Београда и најавио скоро објављивање књиге о њему на српском и на мађарском језику.
Као куриозитет, секретар Милошевић је истакао да Момчило Тапавица за свог живота није сазнао да је освојио бронзану медаљу у тенису, већ да је то откривено тек пред Олимпијске игре у Атини 2004. године, када је званично верификован као поражени полуфиналиста и освајач бронзане медаље.
Према речима председника Матице српске проф. др Драгана Станића, српска култура сећања све више и изразитије укључује спортисте, као своју особену, чак повлашћену тему.
„Момчило Тапавица је био човек две јаке животне вокације. Осим спортских успеха, постигао је значајне резултате у области архитектуре, а његов највећи успех је, свакако, зграда Матице српске у Новом Саду“, нагласио је Станић.
Председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић истакао је да се не води довољно рачуна о бившим спортистима – великанима нашег спорта.
„Прво што сам урадио када сам дошао на место председника Олимпијског комитета Србије јесте да сам основао секцију „Олимпијско срце“. Захваљујући томе двојица наших великих спортиста су сада на бесплатној рехабилитацији на Чиготи“, истакао је Маљковић и додао да је установљена и награда „Олимпијско срце“, која је у Народној скупштини додељена Владимиру Цветковићу, Јасни Шекарић и Александру Вуричићу.
