Spomen-bista Momčila Tapavice, arhitekte, sportiste i osvajača bronzane medalje u tenisu na prvim modernim Olimpijskim igrama u Atini 1896. godine, otkrivena je danas kod Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja. Matica srpska je raspisala javni konkurs za izradu idejnog rešenja spomen-biste Momčila Tapavice, na kojem je prva nagrada dodeljena Luki Kuliću, a kako je rečeno, njegovo delo karakterišu prefinjeno kubističko razlamanje površine izvajanog lika i specifični efekti vezani za prelamanje svetlosti, te predstavlja kreativni doprinos srpskoj spomeničkoj kulturi, ne samo u Novom Sadu nego i znatno šire.
Prisutnima su se obratili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić i predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković.
„U Novom Sadu se neguje kultura sećanja i na teške dane, ali i na svetle trenutke. Imali smo period kada je ta kultura zamrla, kada nismo smeli da podižemo spomenike i pričamo o uspešnim ljudima, što pokazuje da, nažalost, nekada nismo bili dovoljno odgovorni. Momčilo Tapavica je bio jedna kontroverzna ličnost u pozitivnom smislu, nije bio samo višebojac u sportu, već i u životu, izlazio je iz poraza uvek jači, nezadrživ, nesalomiv. Gde god je bio, donosio je kulturu ovih prostora, a i kada se borio pod zastavom druge države, znao je kom narodu pripada. Ova olimpijska zastava je privilegija za Novi Sad i obavezuje nas da još više ulažemo u sport, da još više brinemo o mladima, a neka ovaj događaj bude dobar uvod za Olimpijadu i Paraolimpijske igre i da naši sportisti donesu medalje“, naglasio je gradonačelnik Vučević.
Obraćajući se prisutnima, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević naglasio je da je Tapavica jedini arhitekta sa olimpijskim odličjem, koga su hroničari opisivali kao slobodnog čoveka koji je živeo mimo sveta.
„Važno je istaći da je bio Srbin, a isto tako i takmičar Ugarske. Kršio je društvene konvencije, šarmirajući, ali i užasavajući svoje savremenike. Reč je o čoveku koji je oponirao kralju Nikoli, a izvinjavao se Matici srpskoj, čiji je bio stipendista i arhitekta. Žustar i vrlo direktan rečima, ali i drugim argumentima prema oponentima, čak i prema prijateljima, što je jednom prilikom osetio i Ivan Meštrović“, rekao je Milošević opisujući Tapavicu. Sekretar je dodao da je on bio markantna pojava Novog Sada, Crne Gore, Italije, Maroka i Beograda i najavio skoro objavljivanje knjige o njemu na srpskom i na mađarskom jeziku.
Kao kuriozitet, sekretar Milošević je istakao da Momčilo Tapavica za svog života nije saznao da je osvojio bronzanu medalju u tenisu, već da je to otkriveno tek pred Olimpijske igre u Atini 2004. godine, kada je zvanično verifikovan kao poraženi polufinalista i osvajač bronzane medalje.
Prema rečima predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića, srpska kultura sećanja sve više i izrazitije uključuje sportiste, kao svoju osobenu, čak povlašćenu temu.
„Momčilo Tapavica je bio čovek dve jake životne vokacije. Osim sportskih uspeha, postigao je značajne rezultate u oblasti arhitekture, a njegov najveći uspeh je, svakako, zgrada Matice srpske u Novom Sadu“, naglasio je Stanić.
Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković istakao je da se ne vodi dovoljno računa o bivšim sportistima – velikanima našeg sporta.
„Prvo što sam uradio kada sam došao na mesto predsednika Olimpijskog komiteta Srbije jeste da sam osnovao sekciju „Olimpijsko srce“. Zahvaljujući tome dvojica naših velikih sportista su sada na besplatnoj rehabilitaciji na Čigoti“, istakao je Maljković i dodao da je ustanovljena i nagrada „Olimpijsko srce“, koja je u Narodnoj skupštini dodeljena Vladimiru Cvetkoviću, Jasni Šekarić i Aleksandru Vuričiću.
