Povodom 100 godina od rođenja akademika Slavka Borojevića, najpoznatijeg srpskog selekcionara pšenice 20. veka, danas je u Platoneumu održan međunarodni naučni simpozijum posvećen genetici i oplemenjivanju sorti žitarica, koji je okupio oko 50 učesnika iz SAD, Kanade, Rusije, Belorusije, Ukrajine, Hrvatske i naše zemlje.
Uz finansijsku podršku Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, naučni skup su organizovali Ogranak SANU, Poljoprivredni fakultet i Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, sa ciljem da se oda priznanje delu i dostignućima akademika Slavka Borojevića, autora i koautora više od 100 sorti pšenice, među kojima je najpoznatija sorta „Sava“, kao i utemeljivaču „novosadske škole genetike“ na Poljoprivrednom fakultetu, danas poznate i priznate u svetu.
Pozdravljajući učesnike simpozijuma, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević osvrnuo se na život i delo akademika Slavka Borojevića, čoveka čiji je naučni rad doprineo, između ostalog, tome da više ne uvozimo pšenicu već je izvozimo. On je naglasio da je akademik Borojević bio „duhovni kompas“ svojim saradnicima i mladim ljudima koji su na fakultetu učili od njega, a čija biografija istovremeno svedoči o njemu i kao antifašisti, beskompromisnom borcu za slobodu.
„Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost podržao je ovaj skup iz više razloga. Mi danas, zapravo, ﹸžanjemoﹸ ono što je akademik Borojević ﹸposejaoﹸ u genetici žitarica kojom se bavio. Poznato je, takođe, koliko je uspešan bio i kao profesor, dekan Poljoprivrednog fakulteta, rektor Univerziteta u Novom Sadu i predsednik tadašnje VANU. Ono što je posebno važno, kao intelektualna gromada, Slavko Borojević predstavlja paradigmu svega što nam je i danas neophodno, te i dalje šalje aktuelne moralne poruke akademskoj zajednici i mladim ljudima o tome na koji način i koliko treba raditi da bi se ostvarili postavljeni ciljevi“, rekao je prof. dr Milošević.
Pre početka stručnog dela simpozijuma, učesnike su pozdravili akademik Dragan Škorić, u ime Organizacionog odbora, akademik Teodor Atanacković, u ime Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Dragan Glamočić, prodekan Poljoprivrednog fakulteta, dr Svetlana Balešević Tubić, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i ćerka akademika Borojevića – Ksenija Borojević.
Akademik Slavko Borojević bio je ekspert za oplemenjivanje bilja i dao je značajan doprinos obrazovanju naučnih kadrova i teoriji oplemenjivanja ratarskih vrsta, naročito pšenice. Za ogromne zasluge u agronomskoj nauci i struci dobio je veliki broj nagrada i priznanja.
Rođen je 21. novembra 1919. godine u Knezovljanima, opština Kostajnica. Studije poljoprivrede, započete u Zagrebu, prekinuo je zbog rata, u kome je učestvovao od 1941. do 1945. godine. Diplomirao je 1947. godine. Posle povratka sa usavršavanja u SAD doktorirao je, da bi 1957. godine akademsku karijeru nastavio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
