Pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević prisustvovao je danas Svečanoj akademiji kojom je, u matičnom zdanju, obeležen Dan Biblioteke Matice srpske – najstarije srpske nacionalne biblioteke i prve javne naučne institucije tog tipa u Srbiji.
Pozdravne reči prisutnima su uputili episkop bački Irinej, savetnik predsednika Republike Srbije za kulturu Dejan Savić i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić.
Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, održao je „Besedu o knjizi i biblioteci“.
„Danas je, nesumnjivo, značajan dan za Biblioteku Matice srpske, Maticu srpsku, za srpsku kulturu, u celosti. Nakon trogodišnje pandemijsko-ukrajinske noći, koja je život po smislu pomerila ka životu po inerciji, jedna ovakva svetkovina, gde su knjiga i biblioteka u središtu pažnje, vraća nam veru da se, iznova, iz nebića, vratimo u biće. Ove godine navršava se 185 godina od dana kada je doneta odluka da se Biblioteka Matice srpske otvori za javnost. Hvala svima koji su se pridružili našem slavlju. Kad smo zajedno, noseći bremena jedni drugima, možemo sve, ako, pak, jedan gradi, a drugi razgrađuje, nema koristi, osim truda“, rekao je, između ostalog, upravnik Radulović.
Na Dan Biblioteke uručena je Nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske, koja je ove godine pripala dr Vladimiru Pištalu, jednom od najprevođenijih srpskih pisaca današnjice, upravniku Narodne biblioteke Srbije.
„Ovo mesto ima neku magiju, koja svaki put padne na mene, i deluje smirujuće“, rekao je laureat na početku svog obraćanja medijima. U svojoj besedi Pištalo je istakao da tradicija nije obožavanje pepela, nego prenošenje vatre. Ono što je kontinuitet u tradiciji jeste kontinuitet nade, naglasio je dobitnik Zlatne knjige.
Nagradu Zlatna knjiga čine povelja, plaketa, okrugli sto o delu dobitnika i zbornik radova s okruglog stola. Povelja i plaketa su dobitniku uručene tokom svečane akademije u čast Dana Biblioteke, a okrugli sto će biti održan u novembru ove godine, nakon čega će biti objavljen i zbornik radova.
Dan Biblioteke Matice srpske održava se na datum kada je 1864. godine doneta odluka o preseljenju Matice srpske i njene biblioteke iz Pešte u Novi Sad. Ovogodišnja proslava je protekla naročito svečano, budući da je Biblioteka Matice srpske odlikovana, u februaru ove godine, od strane predsednika Srbije, Sretenjskim ordenom prvog stepena. Biblioteka ove godine obeležava i 185 godina od otvaranja za javnost.
Ovim povodom priređena je i izložba rukopisne i stare štampane knjige, autorki Dušice Grbić i Aleksandre Drapšin. To je bila retka prilika da se vide originalne publikacije iz dragocene kolekcije stare i retke knjige Biblioteke Matice srpske.
Tokom svečanosti uručene su i Zahvalnice Biblioteke Matice srpske, Biblioteci grada Beograda, i mr Katici Škorić, arheografu savetniku u penziji, dugogodišnjem radniku BMS.
U kulturnom programu učestvovao je hor Karlovačke bogoslovije.
Biblioteka Matice srpske najstarija je srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka u Srba. Nastala je 1826. godine u Pešti. Danas u svojim zbirkama Biblioteka poseduje više od 3.000.000 knjiga i drugih publikacija.
