Povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zoran Milošević priredio je danas u holu Pokrajinske vlade prijem za predstavnice najistaknutijih naučnica Univerziteta u Novom Sadu.
Pozdravljajući ugledne gošće, koje pored svog izuzetnog naučnog doprinosa, ostvaruju zapaženu misiju društvenog liderstva, sekretar Milošević je između ostalog, istakao statističke podatke, koji ukazuju na činjenicu da je na svetskom nivou 33 % žena u nauci, dok je u Srbiji ta brojka iznad 60 %, kada govorimo o naučnim institutima.
„To je pokazatelj da država i društvo u Srbiji pružaju podršku ženama da se bave naukom“, citirao je sekretar ministarku nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Republike Srbije i dodao:
„Nosioci ovih pozitivnih promena su hrabre i vredne žene koje su deo naše životne stvarnosti. Nema sumnje – i svetu i nama, potrebna je nauka, a nauci su neophodne žene. Ponosan sam što govorim u ime sekretarijata, koji je u skoro svim svojim konkursima sveobuhvatno prepoznao tu hrabru ženu; one su dominantne učesnice i nosioci većine odobrenih projekata.“
„U obrazovanju, a posebno nauci, želimo da postignemo društvo jednakih šansi, društvo koje svoju etiku i estetiku gradi kroz sklad i harmonizaciju svih svojih kreativnih članova. Zato smo danas ovde, da upravo vi, naše najhrabrije i najvrednije žene, naučnim rezultatima, društvenim liderstvom i umetnošću osvetlite put dolazećih žena i devojaka u nauci. Hvala na toj misiji“, zaključio je svoje obraćanje uglednim zvanicama resorni sekretar.
Prisutnima se obratila i pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević:
„Život nije jednostavan ni za koga. Pa kako se onda s tim nositi? Moramo istrajavati i, iznad svega, verovati u sebe. Moramo verovati da smo obdareni za nešto i da to svakako mora biti dostignuto. Sledeći ovu misao, naše je, dakle, da istrajemo u nastojanjima da se razbiju predrasude i uklone prepreke za mnogo veću zastupljenost žena i devojaka u nauci. I da verujemo da će ta nastojanja dati odgovarajući rezultat.“
U svom obraćanju skupu, akademkinja Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Jasmina Grković-Mejdžor govorila je o životnim ulogama i profesionalnim dostignućima najznačajnijih naučnica kroz istoriju, od antičkih vremena do danas, ukazujući:
„Vrata nauke su danas širom otvorena za nas žene. Međutim, naš zajednički cilj nije da se prekrajamo po polovima, već da u situaciji jednakih prava i mogućnosti više ne bude važno kojem polu pripadamo, već da jedino merilo u nauci, na dobrobit svih nas, bude kvalitet“.
Dekanica Medicinskog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Snežana Brkić, istakla je da celokupno srpsko zdravstvo počiva na ženama i ukazala na podatak da njen matični fakultet školuje čak 80% studentkinja, a tek 20% studenata.
Samu svečanost upotpunio je umetnički program Kristine Jevtović, pijanistkinje i studentkinje sa invaliditetom Akademije umetnosti, čijim upornim i principijelnim zalaganjem, uz finansijsku podršku Pokrajinske vlade, promovisana je izgradnja lifta za studente sa invaliditetom na Akademiji umetnosti, kao i prilagođavanje drugih prostorija potrebama studenata s invaliditetom.
Ujedinjene nacije proglasile su 11. februar za Međunarodni dan žena i devojaka u nauci s ciljem potpunog i jednakog učešća učešće žena i devojaka u naučnim krugovima.
Globalno, žene su i dalje manje plaćene, ređe napreduju, dobijaju manje projekata i češće napuštaju karijeru u nauci od muškaraca koji su jednako kvalifikovani. Prema podacima UNESKO-a (2014–2016) samo oko 30% devojaka bira studije u oblasti STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo, matematika). Prema globalnim statistikama vrlo mali broj devojaka studira informaciono-komunikacione tehnologije (3%), prirodne nauke, matematiku i statistiku (5%) i inženjerstvo (8%).
