Покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Бранко Маркоски уручио је данас представницима 3 факултета и Универзитета у Новом Саду уговоре укупне вредности 31,3 милиона динара за набавку опреме и изградњу система за производњу електричне енергије из обновљивих извора путем соларних фотонапонских панела.
Поздравивши присутне, секретар проф. др Маркоски је поручио да Универзитет у Новом Саду, са својих безмало 50.000 студената, први у Србији уводи ову савремену технологију за уштеду електричне енергије и да ће служити као пример другима.
„Новац за изградњу фотонапонских електрана ове године добили су Природно-математички факултет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања у Новом Саду, Грађевински факултета у Суботици и Универзитет у Новом Саду“, рекао је проф. др Маркоски и додао:
„Ово је наставак процеса увођења савремених и одрживих технологија у високошколске установе, који је Секретаријат започео прошле године, с обзиром на то да је по истом конкурсу у пројектној 2023. години финансирана набавка соларних панела за 13 високошколских установа чији је оснивач АП Војводина“.
Секретар проф. др Маркоски је рекао да су све високошколске установе које су добиле фотонапонске панеле прошле године већ увелико ушле у процес прибављања потребних сагласности и дозвола и да је следећи корак израда одговарајућег софтвера за ове системе.
„Већ следеће године моћи ћемо да видимо и измеримо резултате овог пројекта, а онда и да приступимо даљем унапређивању и реализацији других активности у складу са Програмом развоја високог образовања и научноистраживачке делатности у АП Војводини до 2030. године, којим је између осталог, утврђен и циљ који се односи на увођење зелених технологија“, истакао је ресорни секретар проф. др Маркоски.
Покрајинска влада преко ресорног секретаријата претходно је са 6,4 милиона динара финансирала израду пројектно-техничке документације за све факултете Универзитета у Новом Саду за изградњу фотонапонских електрана.
Стратешка усмереност и приоритети развоја енергетике Републике Србије и АП Војводине, и пре глобалне енергетске кризе 2022. године, били су усмерени ка енергетској транзицији, развоју зелене енергије, већој енергетској ефикасности и рационалнијој употреби енергетских ресурса. Поред тога, приоритети до 2030. јесу бржа примена савремених енергетских и информационих технологија и већа регулисаност у сектору комуналне енергетике, индустрије и јавних објеката.
Значајни финансијски подстицај за решавање еколошких проблема омогућава Зелена агенда Европске уније за Западни Балкан, коју је – у оквиру зелене транзиције – Република Србија потписала у Софији 2020. године. На тај начин, Србија се обавезала на спровођење низа задатака у складу с начелима одрживог развоја.
