Конференција под називом: „Научноистраживачка делатност у изазовима времена“ одржана је другог дана виртуелног Сајма образовања „Путокази“ на онлајн платформи ЕxpoOnline, у организацији Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност.
Учесници Конференције били су професори факултета Универзитета у Новом Саду, који су се нашли на листи 2% најцитиранијих научника у свету, према цитираности у 2019. години, која је резултат најновијег истраживања Универзитета Стенфорд (Stenford University), Сједињене Америчке Државе.
Обраћајући се учесницима Конференције проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност је истакао да тема конференције треба да понуди одговоре на питања, као што су: шта представља процес интернационализације науке, шта су национални, а шта регионални интереси, који је однос између базичне и примењене науке и да ли постоји хипертрофиран утицај једне у односу на другу научну област.
„Ми у Секретаријату желимо да будемо део промишљања у коме је наука нераздвојни део људске добробити и не огледа се у некој посебној личности или институту, већ представља вредносни систем који друштво води напред у будућност. Онај ко хоће да из социјалне економије уђе у развојну и иновативну економију, мора посегнути за најважнијим капиталом, а то је људски капитал“, рекао је секретар Милошевић.
Говорећи о надлежностима АП Војводине секретар Милошевић је указао на добре стране институционалног финансирања, али је, такође, предочио и пропусте када је реч о пројектном финансирању.
„Сходно закону о Фонду за науку Републике Србије, искључива надлежност пројектног финансирања је у рукама Републике и тешко да можемо препознати наш удео у томе. Наравно да је држава та која води највише рачуна о развоју науке, али мислим да има простора и за регионални интерес“, казао је Милошевић и за пример навео Институт БиоСенс, чије финансирање из европских фондова представља прави пример интернационализације науке, која је узела толико маха не само валоризацијом појединца и институција, већ и пројеката, који много значе за националну, али и европску економију.
Према мишљењу секретара Милошевића један од трендова са којима се суочавају факултети Универзитета у Новом Саду јесте снижавање критеријума за избор у звање наставника, што доводи до стагнације и пада на Шангајској листи.
Учесници скупа су истакли неколико изазова пред којима се налази наука – најбоље вредновање научне продукције и квалитетних истраживања у савременом времену у коме се суочавамо са хиперпродукцијом научних радова који не морају неминовно бити и високо квалитетни. Нагласили су да квалитетна научна продукција потиче од врхунских интердисциплинарних истраживачких тимова и добро осмишљених идеја које не познају границе, а чија реализација и резултати чине наше научнике видљивим и препознатљивим широм света. Осим тога, посебно је наглашена потреба за континуираним мотивисањем и стимулисањем младих истраживача да своју иновативност и знање развијају и улажу у научна истраживања код нас, чиме би тренд одлива најбољих студената из наше земље ка иностранству био заустављен. Финансијски подстицаји за младе, финансирање учешћа на конференцијама, стипендирање најбољих докторанада, приступ савременој опреми и часописима, јесте оно о чему је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност посебно водио рачуна и стимулисао останак најбољих. У специфичним околностима у којима смо се нашли, наглашено је и да је наша земља успела да испрати глобалне промене и своја истраживања усмери и прилагоди у извесној мери тенденцијама и новим изазовима који су наметнути пандемијом коронавируса и да научна истраживања у овој области учини транспарентним и доступним научној јавности. С друге стране, слаба заступљеност врхунских истраживача и њихових достигнућа у медијима, али и занемаривање академске честитости, условљавају отуђеност науке од шире популације и неразумевање неакадемске заједнице за значај резултата научних истраживања до којих се долази управо зато да би наш свет био бољи и лепши за живот.
На Конференцији су говорили: проф. др Сања Подунавац Кузмановић, проректорка за наставу и студентске активности Универзитета у Новом Саду, проф. др Слободан Гаџурић са Природно-математичког факултета, проф. др Сергеј Остојић са Факултета спорта и физичког васпитања, академик проф. др Теодор Атанацковић, секретар Огранка САНУ у Новом Саду, проф. др Ивана Ковачић са Факултета техничких наука, проф. др Ливија Цветићанин, Факултет техничких наука, проф. др Неда Мимица-Дукић, Природно-математички факултет, проф. др Момир Миков, Медицински факултет, проф. др Биљана Абрамовић, Природно-математички факултет, проф. др Биљана Шкрбић, Технолошки факултет, док су проф. др Душан Јаковетић са Природно-математичког факултета и академик проф. др Стеван Пилиповић, председник Огранка САНУ у Новом Саду послали своја запажања у писменој форми.
Линк конференције:https://obrazovanje.expoonline.rs/programdesavanja/naucnoistrazivacka-delatnost-u-izazovima-vremena/