Konferencija pod nazivom: „Naučnoistraživačka delatnost u izazovima vremena“ održana je drugog dana virtuelnog Sajma obrazovanja „Putokazi“ na onlajn platformi ExpoOnline, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.
Učesnici Konferencije bili su profesori fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji su se našli na listi 2% najcitiranijih naučnika u svetu, prema citiranosti u 2019. godini, koja je rezultat najnovijeg istraživanja Univerziteta Stenford (Stenford University), Sjedinjene Američke Države.
Obraćajući se učesnicima Konferencije prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost je istakao da tema konferencije treba da ponudi odgovore na pitanja, kao što su: šta predstavlja proces internacionalizacije nauke, šta su nacionalni, a šta regionalni interesi, koji je odnos između bazične i primenjene nauke i da li postoji hipertrofiran uticaj jedne u odnosu na drugu naučnu oblast.
„Mi u Sekretarijatu želimo da budemo deo promišljanja u kome je nauka nerazdvojni deo ljudske dobrobiti i ne ogleda se u nekoj posebnoj ličnosti ili institutu, već predstavlja vrednosni sistem koji društvo vodi napred u budućnost. Onaj ko hoće da iz socijalne ekonomije uđe u razvojnu i inovativnu ekonomiju, mora posegnuti za najvažnijim kapitalom, a to je ljudski kapital“, rekao je sekretar Milošević.
Govoreći o nadležnostima AP Vojvodine sekretar Milošević je ukazao na dobre strane institucionalnog finansiranja, ali je, takođe, predočio i propuste kada je reč o projektnom finansiranju.
„Shodno zakonu o Fondu za nauku Republike Srbije, isključiva nadležnost projektnog finansiranja je u rukama Republike i teško da možemo prepoznati naš udeo u tome. Naravno da je država ta koja vodi najviše računa o razvoju nauke, ali mislim da ima prostora i za regionalni interes“, kazao je Milošević i za primer naveo Institut BioSens, čije finansiranje iz evropskih fondova predstavlja pravi primer internacionalizacije nauke, koja je uzela toliko maha ne samo valorizacijom pojedinca i institucija, već i projekata, koji mnogo znače za nacionalnu, ali i evropsku ekonomiju.
Prema mišljenju sekretara Miloševića jedan od trendova sa kojima se suočavaju fakulteti Univerziteta u Novom Sadu jeste snižavanje kriterijuma za izbor u zvanje nastavnika, što dovodi do stagnacije i pada na Šangajskoj listi.
Učesnici skupa su istakli nekoliko izazova pred kojima se nalazi nauka – najbolje vrednovanje naučne produkcije i kvalitetnih istraživanja u savremenom vremenu u kome se suočavamo sa hiperprodukcijom naučnih radova koji ne moraju neminovno biti i visoko kvalitetni. Naglasili su da kvalitetna naučna produkcija potiče od vrhunskih interdisciplinarnih istraživačkih timova i dobro osmišljenih ideja koje ne poznaju granice, a čija realizacija i rezultati čine naše naučnike vidljivim i prepoznatljivim širom sveta. Osim toga, posebno je naglašena potreba za kontinuiranim motivisanjem i stimulisanjem mladih istraživača da svoju inovativnost i znanje razvijaju i ulažu u naučna istraživanja kod nas, čime bi trend odliva najboljih studenata iz naše zemlje ka inostranstvu bio zaustavljen. Finansijski podsticaji za mlade, finansiranje učešća na konferencijama, stipendiranje najboljih doktoranada, pristup savremenoj opremi i časopisima, jeste ono o čemu je Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost posebno vodio računa i stimulisao ostanak najboljih. U specifičnim okolnostima u kojima smo se našli, naglašeno je i da je naša zemlja uspela da isprati globalne promene i svoja istraživanja usmeri i prilagodi u izvesnoj meri tendencijama i novim izazovima koji su nametnuti pandemijom koronavirusa i da naučna istraživanja u ovoj oblasti učini transparentnim i dostupnim naučnoj javnosti. S druge strane, slaba zastupljenost vrhunskih istraživača i njihovih dostignuća u medijima, ali i zanemarivanje akademske čestitosti, uslovljavaju otuđenost nauke od šire populacije i nerazumevanje neakademske zajednice za značaj rezultata naučnih istraživanja do kojih se dolazi upravo zato da bi naš svet bio bolji i lepši za život.
Na Konferenciji su govorili: prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović, prorektorka za nastavu i studentske aktivnosti Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Slobodan Gadžurić sa Prirodno-matematičkog fakulteta, prof. dr Sergej Ostojić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, akademik prof. dr Teodor Atanacković, sekretar Ogranka SANU u Novom Sadu, prof. dr Ivana Kovačić sa Fakulteta tehničkih nauka, prof. dr Livija Cvetićanin, Fakultet tehničkih nauka, prof. dr Neda Mimica-Dukić, Prirodno-matematički fakultet, prof. dr Momir Mikov, Medicinski fakultet, prof. dr Biljana Abramović, Prirodno-matematički fakultet, prof. dr Biljana Škrbić, Tehnološki fakultet, dok su prof. dr Dušan Jakovetić sa Prirodno-matematičkog fakulteta i akademik prof. dr Stevan Pilipović, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu poslali svoja zapažanja u pismenoj formi.
Link konferencije:https://obrazovanje.expoonline.rs/programdesavanja/naucnoistrazivacka-delatnost-u-izazovima-vremena/