Izložba „Utočište u ravnici. Grci u Vojvodini 1945–1949. Kroz arhivsku građu“, otvorena je danas u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, u prisustvu sekretara ambasade Republike Grčke u Beogradu Konstantinosa Andrulakisa, pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost prof. dr Zorana Miloševića i drugih uglednih zvanica.
Pozdravivši prisutne sekretar Milošević je rekao:
„Mi smo prijatelji zbog jedne reči koja je determinanta svih okolnosti koje su nas zbližile. To je reč ljubav. Ta ljubav ima religijsku dimenziju, još od osnivanja Hilandara, istorijsku kada smo se u 19. veku, ratujući, rešili i jedni i drugi turske okupacije, ali i demokratsku gde su oba naroda, naposletku, prešla sa monarhističkog na parlamentarno uređenje.“
„Sve što se dešavalo u istorijskom vihoru naših naroda može samo da objasni pojam ljubav. Tako je bilo, tako jeste i tako će biti. Možda je bilo i nekih trapavih koraka na tom putu koje teže možemo razumeti. Živimo u okruženju interesa i nekih drugih vrednosti života. Međutim, današnji trenutak je divan i treba ga slaviti i nadam se da će izložba Arhiva Vojvodine biti inspiracija i drugima da isijavaju ljubavlju grčko-srpskog prijateljstva“, kazao je profesor Milošević.
Izložba i dokumentarni film snimljen u martu 2023. godine u mestu Notia u Grčkoj, sa nekadašnjim stanovnicima Vojvodine i njihovim potomcima, predstavljaju autentično svedočanstvo o delu istorije Buljkesa (danas Maglić), kao i drugih mesta u AP Vojvodini. Arhiv Vojvodine poseduje dokumenta koja se odnose na događaje od njihovog dolaska i boravka, sve do izbijanja sukoba sa Informbiroom, kada je najveći broj grčkih emigranata bio prinuđen da se ponovo seli u druge države, prvenstveno istočnog bloka.
Cilj izložbe i pratećih aktivnosti je podsećanje i upoznavanje šire javnosti o životu grčke nacionalne manjine u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji u posleratnom periodu. Specifičnost izložbe je između ostalog i u tome što će posetioci prvi put imati priliku da vide dokumenta koja govore o ovim događajima, ali i predmete po čemu je prošlost Buljkesa u domaćoj i svetskoj istoriografiji poznata. Tadašnji stanovnici Maglića, uživali su potpunu autonomiju u odnosu na državu (štampali su sopstveni novac, primenjivali svoje zakone i dr.). Međutim, ostalo je vrlo malo traga o njihovom životu u AP Vojvodini, te će ova tematska izložba oživeti sećanje na ovaj događaj.
U kulturno-umetničkom programu učestvovali su članovi udruženja srpsko-grčkog prijateljstva „Irida“ iz Sremske Mitrovice i „Kantakuzina“ iz Smedereva.
Izložba je organizovana uz učešće projektnog tima Arhiva Vojvodine, predstavnika Grčkog nacionalnog saveta u Srbiji i gostiju iz Grčke i Češke koji su živeli u Buljkesu, u posleratnom periodu.
